Prosečna osoba pomisli i do 70.000 misli dnevno. Uglavnom se te misli ponavljaju iz dana u dan. Većinu vremena, naše misli su objašnjenja za sve što se dešava nama, drugima i u svetu. Produkt su onoga što su nas učili kad smo bili mali, iracionalnih uverenja, starih obrazaca ponašanja, naših životnih uloga i najvažnije našeg životnog iskustva. Te stoga su to naše interpretacije i ne nužno univerzalne istine i činjenice.
Sadržaj misli samo po sebi nema težinu. Težinu im dajemo mi. Koliko im se posvećujemo, koliko razmišljamo o nečemu, kako ih vrednujemo, šta radimo sa njima. Iz prevelike želje da nam sve bude jasno i da svemu damo smisao, možemo doći do potpuno drugačijeg ishoda. Ukoliko sve uzimamo za ozbiljno i verujemo u sve što mislimo, a to ponekad nije u skladu sa istinom, može doći do prekomernog stresa, anksioznosti, opsesije.
Dakle šta raditi sa prekomernim mislima?
Probajte malu vežbu za početak. Kada uhvatite sebe da o nečemu već dugo razmišljate, zastanite i zaustavite poslednju misao.
Odakle ona ide? Dajte joj ime (“Aha, ovo je strah…”, “Ovo je bes“, “Ovo je perfekcionizam”…itd). Tako upoznajete svoje emocije i misli koje vam se najčešće javljaju. Kada im damo ime, možemo da je prihvatimo i kontrolišemo. I ono najvažnije razumevanje, pre osude. Pre nego što opet prekorite sebe zato što imate “takve i takve” misli, pokušajte da razumete i prihvatite gde se sada nalazite. Pa i ako ne uspete da se oslobodite sopstvenih iracionalnih uverenja, barem ste uspeli da zaustavite nekontrolisane misli.
Ne brinite proces oslobadjanja starih uverenja je dugačak i najlakše ide uz pomoć vašeg psihoterapeuta.
Zapamtite, mi našim mislima dajemo težinu i vrednost.
Takođe, zapitajte se da li vam vaše misli pomažu ili odmažu. Šta ćemo sa njima da uradimo je samo naše. Mi imamo kontrolu! 🙂
