Koliko često se borite sa svojim unutrašnjim kritičarem?
Koliko često govorite sebi da “niste dovoljno dobri”, “da ne vredite”?
Većina nas je sklona samoosuđivanju, a da i nismo baš sigurni odakle to dolazi. Prosto kao da je već ušlo u podrazumevanje i to se više ne preispituje.
Hajde malo da porazmislimo o tome kako je do toga došlo i da li nešto može da se promeni. Za sve što danas mislimo o sebi izvor leži u našoj porodici. Možda to malo čudno zvuči, nakon toliko godina, ali istina je! Naši roditelji i staratelji naučili su nas kako i koliko da budemo kritikujući.
Hajde to da proverimo sa nekoliko pitanja:
- Kada ste bili mali, kako i na koji način su vas kritikovali roditelji?
- Kako su vas učili šta je dobro, a šta loše ponašanje?
- Da li su vam roditelji davali kritike na biće, a ne na ponašanje? (“baš si trapav”, “kako si tako glup”, “ti si jako bezobrazan”….)
- Na koji način su vaši ukućani kritikovali ili osuđivali jedni druge?
- Da li su kritikovali prijatelje, komšije, učiteljice, vlast?
- Da li je neko od ukućana često osuđivao sam sebe za neuspehe cele porodice?
- Kada ste prvi put bili “kažnjavani” i kako ste se osećali?
- Kada nešto pogrešite da li su vas samo kritikovali zbog toga ili su učili vas kako da to uradite kako treba?
- Da li se u vašoj porodici vrednovao proces ili samo krajnji rezultat?
Razmislite o ovim pitanjima.
Da li vam je ovo omogućilo da malo bolje osmotrite kako ste došli do tako jakog unutrašnjeg kritičara?
Ali srećom to je promenljivo!
A evo i kako…
Za početak morate da se bacite na reprogramiranje naučenih obrazaca kritikovanja. Neophodno je da naučite razliku između bića i ponašanja, da naučite kako se pohvaljuje proces, kako se prihvataju greške i kako se neguje ljubav prema sebi.
Hajde to da postupno objasnimo.
Vaše biće i naše ponašanje nisu isto
Koliko god puta da pogrešimo (ponašanje), to ne znači da smo glupi (biće)!
Ako padnemo mnogo puta (ponašanje), to ne znači da smo trapavi (biće).
Ako smo se zauzeli za sebe (ponašanje), to ne znači da smo sebični (biće).
Počnite da uviđate razliku i ne donosite zaključke o svom biću i o svojoj vrednosti na osnovu toga što radite.
Pohvaljivanje procesa
Put do cilja popločan je malim ciljevima. Mali ciljevi sastoje se od malih koraka. Svaki korak na putu do cilja je uspeh. Slavi svaki uspeh, svaki korak, jer te to sigurno vodi do cilja. Ne možeš istinski vrednovati svoj ostvareni cilj ukoliko ne vrednuješ svoje korake ka tom putu. Povrh svega pohvaljivanje svojih koraka i procesa ti daje dodatnu motivaciju, jer vidiš rezultate dosadašnjeg rada. Uradi to ništa te ne košta…
Prihvatanje greške
Svi grešimo. Pročitajte ovo još jednom. Zaista svi grešimo. Ne postoji osoba koja nije napravila greške u svom životu. Tomas Edison je jednom izjavio “Nisam ja imam 10000 neuspeha dok nisam napravio sijalicu, ja sam imao 10000 uspešnih verzija u kojoj sijalica ne radi!” Svaka greška ili neuspeh te vodi ka uspehu. Oni te usmeravaju konkretnije i jasnije svaki put. Prihvatite to kao deo ka ostvarenju bilo kog cilja.
Negujte ljubav prema sebi
Ljubav prema sebi je najvažnija. Apsolutno prihvatanje onoga ko smo sada i ovde. Pozitivan samogovor je nešto što treba da zameni vašeg unutrašnjeg kritičara. Neke od negujućih rečenica mogu biti “Prihvatam te.”, “Volim te i znam da daješ sve od sebe.”, “Svako moje osećanje je prihvatljivo.”, “U redu je da danas izgledam ovako.”
Ne zaboravite…
Kritika slama duh i nekada ne dovodi do promene, dok pohvala gradi samopouzdanje i donosi pozitivnu promenu. U svemu što biste iskritikovali sebi, nađite nešto što može da se pohvali. Na primer umesto:” Zašto moram uvek tako da odreagujem, bolje je da ćutim!”, probajte sa “drago mi je što mogu da stanem iza sebe, da kažem šta mislim i kako se osećam!”.
Ukoliko vam je potrebna pomoć ili želite da se posavetujete sa terapeutom kako da utišate kritičara u sebi pišite OVDE!