trema

Trema

Ako je trema i tvoj najveći neprijatelj, onda je vreme da ga upoznaš.👇

Šta je TREMA?

Trema je vrsta strepnje pred neku jasno određenu BUDUĆU situaciju za koju osoba procenjuje da prevazilazi njene sposobnosti. Što je značaj situacije veći, a percepcija sposobnosti i veština sve manja, to su osećaji treme i anksioznost sve izraženiji.
Zašto je naglašeno buduću situaciju? Zato što nestaje nekoliko sekundi od onog trenutka kada situacija postane aktuelna, ovde i sada. Ono što osoba može osećati i tokom date situacije je druga vrsta straha.

Dve podele treme

Prva je na osnovu ponašanja i onoga što ona prouzrokuje:

  • STIMULATIVNA TREMA
  • INHIBITORNA TREMA


1. Stimulativna trema je ona koja pokreće da se bolje pripremimo za situaciju od koje strahujemo. Ona je tu da preispitamo svoje sposobnosti i znanje. Ona za cilj ima aktivnost osobe i mobilizaciju svih resursa kako bi se što bolje snašli i prevazišli datu situaciju. Tokom ovakve treme se luči adrenalin i aktivira simpatikus -deo autonomnog nervnog sistema (“bori se”). Te kao telesne simptome ima: lupanje srca, pojačano znojenje tela i ekstremiteta, žarenje u telu, crvenilo u licu…

2. Inhibitorna trema ima vrlo neprijatan osećaj celokupnog organizma, jer je uz somatizaciju strepnje uključena i psihološka ruminacija ličnosti. To su negativizam, iracionalna uverenja, izrazita toksična samokritičnost, katastrofiziranje, fantazija najgorih mogućih scenarija… Osoba procenjuje da nije spremna i nema kapacitete da se izbori sa budućom situacijom i sprema se za odustajanje. Za razliku od stimulativne treme, ovakva trema dolazi iz parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema. Kao takva za posledicu često ima mučninu i povraćanje, konfuziju, mentalni blok, učestalo pražnjenje… Ovakva trema je zapravo više anticipatorni užas, koji može doći i do užasa kada se dođe u određenu situaciju.

Nakon toga tremu delimo na:

  • ADEKVATNA TREMA
  • NEADEKVATNA TREMA
  1. Adekvatna trema odgovara stepenosti (ne)spremnosti i (ne)pripremljenosti. Ukoliko postoje objektivni razlozi i svest da osoba nije spremna za datu situaciju, potpuno je razumno da osoba oseća inhibitornu tremu kada nije spremna.
  2. Neadekvatna trema može biti ona kada objektivni razlozi govore o dovoljno dobroj spremnosti osobe, međutim osoba nema svest o tome i o svojim ličnim kapacitetima. Čak i ako postoji svest o spremnosti, ako osobu trema parališe i ometa u predstavljanju znanja, ona je neadekvatna.

Neadekvatna trema- šta je uzrok?

Nekoliko faktora mogu da utiču da osoba oseća neadekvatnu tremu. To može biti perfekcionizam, sindrom varalice, otpisivanje ličnih kapaciteta, niska tolerancija na frustracije, iracionalna uverenja, zabrana na grešku, zabrana da se bude važan, strah od osramoćenja, negativizam, ekstrinzična motivacija. To je puno faktora koji mogu da utiču i da vas preopterete u datom trenutku. Svaki od ovih uzroka pojedinačno može da se reši redovnom psihoterapijom i dugotrajnim promenama. Ali za početak…

Kako prevazići neadekvatnu tremu?

  1. Normalizujte tremu– verujte da se dešava svima i ona je potpuno normalna. To je prirodna reakcija našeg organizma. Iskoristite to da se pokrenete, umesto da je se plašite.
  2. Budite realni, budite objektivni– da li ste spremni, da li ste dovoljno puta prešli sve, da li postoje objektivne stvarnosti da će vas ljudi ismevati ili odbaciti?
  3. Spremite se za datu situaciju– dajte sve od sebe da uradite sve što je do vas da situacija prođe uspešno. Ne mora sve da bude savršeno, važno je da bude dovoljno dobro odrađeno!
  4. Vežbajte pred ogledalom ili se snimajte – uvežbavanjem ćete postići sigurnost u sebe, prošli ste to nekoliko puta, videli kako izgleda, te stoga nema iznenađenja, jer ste svedočili tome da to možete!
  5. Izbacite višak adrenalina telesnim vežbama – ako je adrenalin već tu, zašto ga ne iskoristiti? Skačite, plešite, uradite neki zgib, čučnjeve, prijaće da otpustite višak energije.
  6. Zamišljajte pozitivni ishod– probajte umesto katastrofiziranja da zamislite pozitivan ishod. Prija, zar ne? Neka to bude vaš glavni fokus!
  7. Dovoljno dobro – ne postoje “savršena postignuća”, postoje samo postignuća- dostignuto i urađeno. I verujte, to je dovoljno dobro.
  8. Pronađite intrinzičnu vrednost– odajte sami sebi priznanja, pohvale, pozitivne fidbekove. Ne morate strepeti od toga da li će vam ih drugi dati, jer već postoji unutrašnja vrednost.
  9. Pitajte nekoga ko je već prevazišao te situacije – pitajte ih za tehnike, kako se pripremaju, šta rade pred određene situacije. Podelite sa njima o čemu razmišljate, da li postoje šanse za najgorim ishodom i kako da se nosite sa posledicama.
  10. Vežbajte opuštanje i relaksaciju- dajte sebi oduška, dišite, umirite misli, spavajte…
  11. Podelite sa drugima da imate tremu– ljudi zaista imaju razumevanja, niko vas zbog toga neće ismevati, čak će vas bodriti!
  12. Rešite se sindroma varalice– osvestite svoje prethodne uspehe! Nemojte ih podrazumevati, to nije srećna okolnost- to su vaši objektivni kvaliteti i veštine. Sva prošla iskustva su vas dovela do toga gde ste sad. To je vaše, magija ne postoji.
  13. Zakažite psihoterapijsku seansu OVDE i dođite da radimo na jačanju vaših unutrašnjih kapaciteta i postavljanju realistične slike o sebi.
Call Now ButtonViber, WhatsApp, SMS